Plagijat je kod nas skoro svakodnevnica. Prevedeno sa latinskog, to ne znači ništa manje od “otmice” ili “kidnapovanja” (lat. plagium), a prevedeno na srpski znači “pozajmljeno”. Međutim, Vukajlija na svojoj internet strani ima simpatičnije objašnjenje, koje je malo bliže našem narodu.

Univerziteti se već dugo bore sa problemom plagijatorskih tekstova. Često su pisani radovi sa ukradenim poglavljima ili se kopiraju čitavi radovi. Nekad se ukrade i semestarski rad, koji se bez pardona nudi na prodaju.

Takođe je istina da se i u oglašavanju, a i u marketingu sreće plagijat. U suštini, ovo može da počne sa idejom za film, koji je već bio u upotrebi, na primer, ista priča za različite proizvode, ali ponekad se ide tako daleko da se čak i sadržaj preuzme, odnosno kopija strategije se koristi za istu vrstu proizvoda.

Naravno, ovde su moguće kazne, ali one često nemaju pravne osnove. Sama ideja nije zaštićena po zakonu, sve dok ona nije dostigla potrebni status dizajna ili umetničkog dela.

Pre šest godina, Mirko Ilić je otkrio plakat Tomasa Porostockija ( Thomas Porostocky ) i odlučio je da mu da počasno mesto u knjizi „Design of Dissent“, od koje je Mirko Ilić bio i koautor sa Miltonom Glaserom ( Milton Glaser ). Izgleda da je 13. decembra ove godine i Dejv Voren (Dave Warren), kreativni direktor kampanje Absolut Vodka i koosnivač Puckett/Frankel/Warren, takodje “otkrio” isti plakat, ali je potpuno ignorisao činjenicu da ideja dolazi od gospodina Porostockija. Tim povodom je počela kontroverza, koja je dobila enorman obim u medijima.  Par dana kasnije Dejv  je shvatio da neće još dugo biti na Medison aveniji, ako nastavi da se drži svoje verzije, pa je dao sledeću izjavu preko mejla upućenom Tomasu Porostockiju: „Kasno sinoć, nakon što sam stigao kući i konačno video skoro identične cifre i aranžmane između Vašeg i našeg dizajna, shvatio sam da ne bi mogla biti istina da je izvor našeg dizajna stečen pomoću Clip Art-a. Potvrdio sam to sinoć, kasnije  i svom osoblju. Tako da sad potpuno razumem Vaš bes – posebno imajući u vidu kvalitet vašeg rada. Nema opravdanja za ovo. Ja nosim punu odgovornost za ovaj fijasko. Žao mi je.“  New York Times je takodje objavio članak na temu Vorena i slučajnog plagijata.

Renomirani nemački magazin “Horizont”,  uvek objavljuje plagijate u rubrici „Spiesser Alfons“, koga se reklamne agencije boje kao Lucifera.

Inače , u Nemačkoj je opet urađena odlična kampanja od strane Ministarstva pravde i dovedeni su novi zakoni o zaštiti kreativnih ideja, koje se neki još uvek ne drže, jer nije sve zapad što sija.
Jung fon Mat (Jung von Matt), sa njihovom ERGO (osiguranje) kampanjom, koja identično prati scenario filma Stivena Frirsa (Stephen Frears) “High Fidelity“,  dobili su ove godine negativnu medijsku pažnju.

Verovatno postoji razlika između želje da je aluzija vidljiva ili plagijata, gde se ukradena kreativna ideja samo „nazire“ i gde gorak ukus razočarenja ostaje svakako i u medijima, a naravno i kod publike, koji se opet dalje transportuje na reputaciju brenda i umetnika.

Snimak fotografa Čarlsa Klajda Ebetsa (Charles Clyde Ebbets) iz 1932. godine je svetski poznat: Građevinski radnici na čeličnoj gredi Rokfeler centra.  Jung fon Mat je 2007. godine preuzeo taj šablon za Lego kampanju: umesto odraslih muškaraca sedi par dečaka na čeličnoj gredi. Slogan plakata je  „Graditelji budućnosti“ („Builders of Tomorrow“). Jednostavno, ali originalno, bilo je mišljenje žirija Advertising Festivala u Kanu i nagradili su kopiju sa “Zlatnim lavom”.

Varijacija na tu poznatu fotografiju Ebetsa ima bezbroj, a sad, pitanje je gde plagijat sreće umetnost i postaje “umetnost”.

Takvih soundslike i lookalikova ima na gomile.

Dobar primer za to ko je stariji, koka ili jaje, je sledeći video
kineskog kanala CQTV i nemačkog PRO 7 kanala

Kod nas se isto dešavaju čudne koincidencije, da se idejno identične reklame,
za isti tip proizvoda u kratkom vremenskom razmaku pojavljuju na tržištu.

Reklama za mt:s 2009. godine je zasnovana na ideji da se priča duplo više …

a 2010. godine Vip je samo uradio reciklažu istog koncepta.

Jedan od novijih plagijata u Nemačkoj predstavlja ideja za spomenik posvećen žrtvama ovogodišnje tragične Love Parade, koji je ukraden sa interneta …
Umetnik Love Parade spomenika Jirgen Majster (Jürgen Meister) je rekao da je koristio šablon sa interneta. Nadležna  inicijativa je ponovo u potrazi za novim nacrtom, a predstavnik žrtava i njihovih porodica osećaju se prevareni od strane umetnika. Master čeličnog reljefa, koji je trebao da se uradi na 2,50 metara visine i da predstavlja konture ljudi sa ispruženim rukama, izabran je od 39 predloga za najbolji.

I neće biti realizovan …

“Nisam ukrao i nikog nisam prevario, ali se koristim mogućnostima informacije  21. veka.”, rekao je Jirgen.

Takođe, velika švajcarska banka UBS je uprljala reputaciju svojom novom imidž kampanjom: ona zasniva svoj koncept na prikazivanju heroja prošlosti … Ali nisu samo heroji navedeni, nego u prvom planu se prvobitno nalazio i arhitekta, dizajner nameštaja i slikar Le Korbizje (Le Corbusier) – koji je ujedno i bio poznati antisemit i veliki Hitlerov fan. Sem te fatalne greške, izgleda da ima i paralela između imidž kampanje banke UBS-a i imidž kampanje kompanije Apple, koje su tako očevidne da se polako sumnja u novi trend pod nazivom “reciklaža-tuđih-retro-ideja”.

Izgleda da je moto “bolje imiticija dobre ideje, nego loša ideja”, vladao kreacijom tima agencije Publicis, Švajcarska. “Misli drugačije” je naziv Apple reklamne kampanje iz 1997. godine. Operska pevačica Marija Kalas, bokser Muhamed Ali, pionir avijacije Amelia Erhart  i mnogi drugi, služe kao primer heroja u UBS kampanji 2010. godine. Baš kao i Apple original kampanja. Razlika je mala: UBS se odlučio za Salvadora Dalija, a Apple je dao prednost Pikasu.  Apple je bio uspešan i u 1997. godini, a još je uspešniji danas. UBS Banka nije ni postojala 1997. godine, a danas samo postoji.

Lavazza je takođe imala problem sa Džordž Klunijem i reklamom za Nespresso: najnovije kampanje podsećaju na seriju Lavazza spotova iz 1995. godine. Nespresso je prvobitno odbio da povuče kampanju. Nespresso je odbacivao optužbe i izjavljivao da je nebo kao lokacija i dalje popularan predmet, koji se nalazi u bezbroj knjiga, pesama i filmova… Međutim, problem je taj što je “Nebeska” Lavazza u Italiji ostala u  svesti od preko 90 odsto potrošača.

U slučaju plagijata uvek se zaboravlja potrošač koji je najveći kritičar. Potcenjuje se moć njegove percepcije, pa možda i njegova inteligencija.

A sad jedna parodija, žanr koji spašava da se krađa ideja na takav način ne uzme za ozbiljno, a uglavnom smo polaskani ako je parodija dobro urađena, jer pokazujemo potrošaču da još uvek imamo smisla za zdrav humor: